Izabranik. Borba duhova. Miki Lazović
putem a ne prečicama do Slobove kuće.’ Uh Bog te video đedo, pa ona je skoro na samom vrhu Čakora. ‘Neka je, sine. Do nje moraš svaki dan pešačit bosonog.’
Kada sam pošao nisam osećao nikakav umor ali kada sam stigao, imao sam osećaj da je preko mene prešao brzi voz. Tabani su me boleli od bosonogog pešačenja. Morao sam da se vratim. To mi je bilo mnogo lakše jer je bilo nizbrdo.
‘Moraćeš sine, svakodnevno da pešačiš bosonog kao danas a svaki drugi dan ćemo čistiti tvoj organizam. Sa čišćenjem ćemo izbaciti sve otrove iz tvoga organizma, a sa pešačenjem ćeš pojačati motoriku i na taj način ti se neće jesti. Moći ćeš veoma lako sve da podneseš. Čim osetiš glad odmah mi javi.’
Mada sam svakodnevno dosta pešačio, te noći sam zbog dodatnog pešačenja spavao kao malo dete. Što bi rekli stari nisam se ni okrenuo. Primetio sam, dok sam vršio sledeće čišćenje, da je u toj prostoriji đedo zakačio još jedan ogroman lonac. Kada sam mu sutradan rekao da osećam veliku glad, on me je uveo unutra, rekao mi da se svučem a onda je povukao neku ručku. Na mene se izlilo preko trideset litara hladne vode. Doživeo sam mali šok. Brzo sam se obukao a onda me je đedo poslao da pešačim. Opet sam kao i svaki dan išao do Slobove kuće. To mi je bila maršuta koju sam svakodnevno morao da prepešačim. Sada sam je sa lakoćom prelazio.
Dani su odmicali kao minuti. Dešavalo mi se da osetim neopisivu glad, a tada me je đedo polivao hladnom vodom i terao da pešačim. Kriza bi odmah prestala a ja bih nastavio po starom. Kada sam se čistio dvadeset šestog i dvadeset osmog dana, iz mene je izlazila potpuno čista voda. Đedo je bio prezadovoljan ali smo ipak nastavili gladovanje i čišćenje do četrdeset i prvog dana. Dosta sam smršao pa sam mislio da ću se sada najesti da nadoknadim sve ono što sam gladovao. Đedo mi nije dao, nego sam morao da unosim minimalne količine hrane. U početku su to bili samo sokovi od ceđenog voća i povrća. Posle dvadesetak dana sam prvi put pojeo malo kašaste hranu. Tako sam, po đedovim upustvima, nastavljao iz dana u dan. Teže mi je bilo sada kada sam unosio minimalnu količinu hrane nego dok sam u potpunosti gladovao. Prošli su i tih četrdeset i jedan dan izlaska iz gladovanja. Tada sam jeo kao izgladneli vuk. Brzo sam nadoknadio izgubljenu težinu. Đedo mi nije dozvoljavao da jedem previse da se ne bih udebljao.
‘Vidiš sine da je velika greška kada neko kaže da će gladovanjem smršati. Ma koliko gladovao, kada čovek počne da jede, opet nadoknadi svu izgubljenu kilažu. Zato je mnogo bolje, ako hoće neko da smrša, samo da izbegava hleb i da ništa ne jede posle pet sati.’
11
Prošao je skoro ceo školski raspust. Za nekoliko dana počinje nova školska godina. Bože, kako vreme leti! Iz dana u dan sam sve više osećao toplinu u mojim rukama. Radovao sam se tom trenutku kada ću početi da pomažem ljudima. Dva dana pre početka školske godine, došla je mama da me obiđe. Ne mogu opisati koliko sam se obradovao. Svi su mi mnogo nedostajali a ja sam ih zbog mojih vežbi potpuno zaboravio. Majka me je privila na grudi i dugo me mazila. Prvo je pitala đeda da li sam dobar, da li slušam i kakav sam bio u školi. Đedo me je u svemu pohvalio a onda je pokazao tri zlatne medalje koje sam osvojio. Činilo mi se da je to bilo pre Bog zna kog vremena, a prošlo je samo nekoliko meseci. Đedo je objasnio mami da posedujem isceliteljske moći ali nije hteo da joj kaže za ostale sposobnosti. To je morala da bude tajna i za najrođenije. U kasnijem razgovoru majka se požalila da je odjednom zabolela glava. Đedo mi je dao znak i ja sam ruke spustio na njenu glavu. Usmerio sam energiju i njoj je odmah prestao bol. Sutradan se vratila kućnim obavezama i podizanju mojih najbližih. Ja sam malo tugovao zbog njenog odlaska a i zbog svih ostalih a onda sam se opet posvetio vežbama koje je đedo zahtevao od mene. Đedo mi je priznao da je on izazvao maminu glavobolju da bi joj dokazao da ja posedujem isceliteljske moći.
‘To možeš i ti uraditi i kod više osoba odjednom. Izazvati im bol a onda ga u momentu zaustaviti.’
Sva sam znanja upijao kao sunđer vodu i sve sam to isprobavao stotinama i hiljadama puta. Sada mi je sve polazilo za rukom u trenutku kada bih pomislio i poželeo da se to ostvari.
Sećam se, bila je nedelja. Sami kraj oktobra. Na vrhovima planina se belio sneg. Pozavršavali smo sve poljske poslove tako da nam je ostalo samo da hranimo i napajamo stoku. Tog dana me đedo upitao:
‘Sine, jesi li čuo da se mnogim ljudima u večernjijem satima, kada legnu da spavaju, a još nisu utvrdili san, pojavljuje neka sila od koje nikako ne mogu da se odbrane, a ta sila počne da ih guši tako da im se čini da će svakog trenutka umreti.’
Pomislio sam da hoće da mi ispriča neku strašnu priču, što bi često radio, a kada je nastavio shvatio sam da je ovo nešto važno i da će mi biti neophodno u budućnosti.
‘Mnogi tu silu nazvaše, Nečisti duh, Ja ti kažem, kada uspeš da savladaš još ovu vežbu, imaćeš najmoćnije oružije na ovom svetu, i to neće biti, nečisti”, nego tvoj lični duh. Osobe kod kojih se pojavi duh, tj koje duh napadne, ne mogu nikako da se pomere niti da kažu ijednu reč. Imaju osećaj da im je nešto ogromno i teško pritisnulo telo. Želeli bi da se pomaknu ili da vrište, ali su nemoćni da bilo šta urade. A tvoj duh će ih pritiskati do totalne iscrpljenosti. Kada vidi da duša počinje da se odvaja od tela, tada će ih napustiti. U čoveku se stvara panika do samog ludila. Ako se ti napadi ponavljaju nekoliko noći uzastopno, onda ne postoji čovek na svetu koji će to moći da izdrži.’
Prvo sam se malo uplašio a onda sam shvatio da će to biti moj duh i da sa njim mogu upravljati kako hoću. Ono što je izgledalo strašno, sada mi je postalo interesantno. Veoma pažljivo sam slušao đeda dok me je učio, da bih uspeo to da uradim. Morao sam da legnem u krevet i da nateram moj duh da izađe iz mog tela. Mučio sam se i mnogo puta zaspao u tom položaju ali cilj nisam postizao. Jedne noći, posle bezbroj promašenih pokušaja sam uspeo. Moje telo je ostalo na krevetu a moj duh se izdigao kao da sam se nalazio u ćošku sobe, i gledao na moje telo. Imao sam devet minuta na raspolaganju. Za to vreme sam mogao svojim duhom tri puta da obiđem zemaljsku kuglu, ili da posetim neku osobu koja me neće videti.
‘Ako bi se u samom početku upustio u posetu drugim osobama, postoji mogućnost da bi naišao na nekog čiji je duh mnogo jači od tvoga ‘ – sećao sam se đedovih reči koje mi je govorio podučavajući me. ‘I najjači duh živog čoveka može odsustvovati iz tela najviše devet minuta. Ima ljudi koji su istrenirani, a to ćeš veoma brzo i ti postati, pa oni svojim duhom, iako su u snu, osete duha koji im se približava i znaju da li je taj duh jači ili slabiji od njihovog. Ako su slabiji, njihov duh će se braniti a ako osete da su jači, njihov duh će napasti tvoga i pokušati da ga uništi. Uskoro, kada i ovo sve usavršiš, biće veoma mali broj ljudi na svetu čiji će duh biti jači od tvoga. Čuvaj se, sine, jer sam ti rekao da nekada jedna sekunda odlučuje o životu i smrti. Zato nikada nemoj zloupotrebiti svoj duh i bilo koju osobu ma koliko ona bila zla, izložiti preteranom napadu, jer joj na taj način možeš uzeti život. Ako tako nešto uradiš, u bilo kojem sledećem pohodu, ma koliko on bio važan za tvoj život, duh pokojnika kojeg si ubio će te ometati da dođeš do cilja. Ili će ti se pojavljivati u noćima kada si iscrpljen i na taj način pokušavati da on tebe uništi. Ako ne mogne tebi ništa, napadaće i uništavati tvoje najbliže i najmilije. Znam šta hoćeš da me pitaš ‘ – preduhitrio me je đedo. ‘I to sam ti jednom rekao. Ne možeš ubiti duha ali možeš ubiti telo u kojem je duh živeo. Ako mu na ovaj način ubiješ telo, to jest ako mu uhvatiš duha i ne dozvoliš da se vrati u njegovo telo nego on umre, onda njegov duh neće naći spokoj i večni mir. Seti se kada popovi na sahranama pri opelu kažu: “Gospode Bože, telo si stvorio od zemlje i neka ide zemlji a svetom duhu daj da nađe spokoj i večni mir.“Ako duh ne nađe spokoj i večni mir, on će četrdeset jednu godinu lutati po zemlji s željom da se osveti. Posle tog vremena taj duh će se useliti u neko novorođeno dete. Na čudo roditelja tog deteta, ono će čim malo odraste, biti sklono svađama i nasilju. Zato ti još jedanput kažem – čuvaj se i nikada sebi nemoj dozvoliti, ma koliko bio ljut, da pređeš granicu i da uništiš nečiji život. Ovaj metod možeš koristiti za dobrobit, tvoju, tvoje porodice i svih ostalih koji su pravedni. Znam zbog čega ti ovo pričam jer znam da se može koristiti da se nekome osvetiš. Znaj da u tvom pozivu nema osvete. Zato ovu moć nikako ne smeš upotrebiti za