Бајке о Приморском царству. Николай Одинцов
је да чудотворни мач направи, како се ни један напријатењ ратнику с таквим мачев не би могао одупрети. Дуго година кувао је чаробно зеље. Куд све није одлазио по разне траве и корење за њега! Много опасности и доживљаја било је за време тих путовања. Али ето, најзад је чаробњак скувао своје зеље. Узео је мач, спустио га у котао, а мач се у прах расуо! ”Очигледно га је мајстор лоше направио” – закључио је чаробњак. Много мачева је спуштао у котао док је најзад један од њих издржао – није се расуо. А тада се узбуркало зеље, закипело, почело је мачу своју чаробну моћ да предаје. Три дана је кључало зеље. Све време је чаробњак поред котла стајао и изговарао разне магичне речи. Једне – да мач буде јак и да се никад не ломи. Друге – да се оштрица никад не затупи. Треће – да се на чудотворном мачу никад рђа не појави. Те и многе друге чаробне речи изговарао је чаробњак. Он их је понављао једне за другима сва три дана. Веома је желео да то буде добар мач. После три дана кота је престао да кључа. Мач се напунио чаробном моћи. Извадио га је чаробњак из котла и одједном је схватио да је његова чаролија успела. Налио се мач невиђеном снагом, сам је у руци летео. Замахнуо је чаробњак мачем ’ и оборио огроман храст. Одличан мач је испао. Али је чаробњак ускоро схватио да је сувише дуго кувао своје зеље, да је већ постао веома стар и да не може владати мачем! Било би му драго, али снага више није она што је била! Стао је да размишња шта да ради. И одлучио је да мач да ономе који ће га користити само за добра дела. Али како препознати таквог човека? Тада је отишао до огромног храста који је стајао у најгушћој шуми и зарио мач у стабло до самог балчака. А потом је бацио страчне и моћне чини. Сада га је из дрвета могао ишчупати само онај који тај мач употреви само за добра дела. А ако неко зажели да га извуче за рђава дела, тај ће се у дивљу звер претворити и читавог живота ће у шуми живети. Многи су долазили и покушавали да извуку мач. Али никоме мије пошло за руком. Неко је, очигледно, био слаба духа, а неко слаба тела. Неки су се у дивље звери претворили, вероватно су били разбојници. Време је пролазило. Чаробњак је сасвим остарио, једва је ноге вукао. И управо тада ме је позвао и каже: ”Изгледа да је дошло време да умрем, а не могу свој мач без надзора оставити. Сам сам већ стар, нисам ни за шта способан. А ти си човек у пуном цвату, па ето ти и чевај мач”. То рече и претвори ме у медведа. Ја сам се разљутио, хтео сам га на комаде растргнути, али ми је он објаснио да ћу опет постати човек кад се нађе господар мача. И ето од тада већ четрдесет година у шуми живим, мач чувам. У почетку су добри јунаци долазили, покушавали мач да извуку, а онда су вероватно пут овако заборавили. Већ много година откако никога овде није било.
Конец ознакомительного фрагмента.
Текст предоставлен ООО «Литрес».
Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию на Литрес.
Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.