Izabranik. Borba duhova. Miki Lazović
ljudi na svetu uživaju da im se persira i da budu uzdignuti u odnosu na druge, a kod tebe je to drugačije“ —upita ga Marko.
„Zamisli jednu osobu koja je u moći da ti pokloni veliko bogatstvo. Moći te osobe su takve da može to isto bogatstvo da ponovo uzme od tebe. Da bi uživao u blagodetima tog bogatstva, ti moraš da ispoštuješ neka pravila koja ta osoba odredi. E tako je i sa mnom i sa svim onim pravim energetskim izabranicima. Ja sam iskreni vernik. Samo ona osoba kojoj je od Boga dato da pomaže drugima, shvata koliko je veliki taj dar koji joj je Bog poklonio. Kao pravi vernik, normalno je da se molim Gospodu. Moja molitva počinje rečima – Oče naš koji SI na nebesima – a ne koji STE na nebesima. Pa kada ne persiram Gospodu, kako mogu persirati drugim osobama i uzdizati ih iznad Gospoda, ili kako mogu zahtevati od drugih da meni persiraju i da me na taj način uzdižu iznad imena Gospodnjega? E, to su razlozi, jer onaj koji mi je dao tu moć, može je od mene uzeti, kao što može osoba, koja nekom pokloni veliko bogatstvo, to bogatstvo tražiti nazad.“
„Miki, sada nam je sve jasno. Svim silama ćemo se potruditi da to ispoštujemo“ – reče Marko. „Hteo sam još da pitam da li je moguće da montiramo kamere koje će beležiti sve naše razgovore – posle će nam biti lakše da napravimo kompletnu priču?” „Možete, ali ne mogu biti usmerene ka krevetu za masažu – ne bih želeo da povredimo nečiju intimu“ – reče Miki lupkajući Zorana da ustane. „Sada nam reci kako ti se svidela masaža?“– upita on Zorana. Nabrajajući na prste, Zoran uzbuđeno reče: “Kao prvo – dužan sam sva moguća izvinjenja koja postoje na ovom svetu, jer sam zaista bio skeptičan i nepoverljiv. Doduše, došli smo sa drugim ciljem. Saznali smo da je tvoj deda bio vidovit, što vidim da se prenelo i na tebe, jer si osetio da sam negativno govorio, dok je Tanja sve vreme bila na tvojoj strani. Kao drugo – mene su masirali mnogi fizioterapeuti i bioenergetičari. Niko od bioenergetičara me nikada nije doticao jer bi na taj način došlo do stapanja moje i njegove energije, a kod tebe sam prvi put u mom životu osetio da su ti ruke tople tokom cele masaže. Prilikom svakog prelaska tvojih ruku po mom telu, imao sam osećaj kao da mi se sve više i više skida neki teret i grč koji se vremenom tu gomilao. Svaka čast! Zaista se osećam kao da lebdim!“
„Sada si ti na redu“ – Miki pokaza na Marka.
Dok je njega masirao, počeo je da da govori o onome što je čitavo vreme visilo u vazduhu, a o čemu sam ja pitao Tanju u trenutku kada smo ušli u ovu prostoriju.
„Vidiš prijatelju“ – reče pokazujući sto na kojem su bile čaše i drvena ćasa, a u njoj behu pare, jaja i jabuke – „ovo je plod moga rada. Da, da. Eto, to što vidite. A imao sam šest masaža pre vas! Ne, ne, nisam to rekao da biste vi pomislili da očekujem da mi platite.“
(Mi smo, zaista, tog trenutka to pomislili).
„Rekao sam to da bih vam objasnio da ovde kod mene dođu bolesni i nevoljni i ja im pomognem onoliko koliko mi dragi Bog podari, a narod, iako su teška vremena, ostavi ko šta ima. Poneko par jaja, poneko jabuke ili drugo voće i povrće, a poneko ostavi po neki dinar. Kako i koliko ko može. Bitno je da nikad nikom nisam tražio pare, ma kako teška bila njegova bolest. Mnogo puta sam mnogim osobama spremao meleme. Dešavalo se da mene više koštaju trave koje sam kupio, jer ja nemam vremena da idem sam da ih berem, nego što bi mi ljudi platili za neki melem koji bih napravili od tih trava. Ali šta ću? To je najmanje važno. Bitno je da pomognem ljudima.“
„Za koje sve bolesti praviš meleme?“ – upita Tanja.
„Uglavnom za sve one bolesti za koje medicina nema nikakvog rešenja: pesak i kamenje u bubrezima i žučnoj kesi, za prostatu, ešerihiju koli, psorijazu, alergije, astmu, pritisak, čir u želucu i razne druge. Verovali ili ne, đedo mi je ostavio, pored mnogih drugih, i melem za izlečenje raka.“
Da li je moguće? – svo troje u neverici upitaše.
„Moguće je jer sam ga već isprobao na dve osobe. Dao sam ga jednom čoveku u okolini Novog Sada. On je imao trideset šest metastaza na plućima. Neke su bile veličine do trideset pet milimetara. Doktori su ga otpustili iz bolnice sa recima da mu je ostalo još najviše dvadeset do dvadeset pet dana života. Njegova sestričina je došla kod mene i uzela te čajeve. Počeo je da ih pije i odmah je osetio poboljšanje, a nakon par dana je počeo da ustaje. Za dvadeset tri dana je, na zaprepašćenje svih doktora, potpuno ozdravio. Drugi čovek je iz Nemačke a poreklom je iz Rusije. Njegov rak se nalazio u kičmi a bolovi su bili nepodnošljivi. Kada sam prošli put bio u Nemačkoj da masiram i lečim ljude, poneo sam čajeve za lečenje jedne osobe. Nameravao sam da ih dam jednoj prijateljici koja je iz Moskve došla u Nemačku, ali se ona vratila tog dana kada sam ja stigao. Čajevi su ostali kod mene. Pomenuo sam Marini našu zajedničku prijateljicu koja se vratila u Moskvu, a ja nisam uspeo da joj predam čajeve, pa ako ona ikako može da ih pošalje. Tada je Marina zamolila da te čajeve dam njenom ocu koji ima rak u kičmi. Rekla je da se nikakvom uspehu ne nada, ali će bar pokušati da mu malo ublaži bolove. Kada je rekla da su mu lekari dali od sedam do deset dana života i da je njegovo telo počelo da se koči, ja sam se uplašio. Rekao sam joj da ne želim komplikacije, da će on verovatno umreti a da me i ona i medicina posle mogu optužiti da sam ga ja ubio. Molila me je da pokušamo jer dosadašnji način nije davao nikakve rezultate: ‘Miki, to mu je poslednja šansa. On ovako nema leka. Zar mu nećeš pružiti poslednju mogućnost za ozdravljenje?‘ Nešto se prelomilo u mojoj duši i ja sam joj, ne obraćajući pažnju na rizik, dao te čajeve. Skuvala ih je i on je po uputstvima moga đeda počeo da ih pije. Prvog dana kada je ispio prvu količinu, bolovi su splasnuli. Svakog sledećeg dana se osećao mnogo bolje. Četvrtog dana, na svoju odgovornost, nije želeo da primi morfijume koje su mu prethodnih dana davali. Sedmog dana je ustao, oslanjajući se na stvari po kući, prvi put posle par meseci sam je uspeo da ode do wc – a. Desetog dana se nije oslanjao na stvari, hodao je. Petnaestog dana je pozvao taksi i sam otišao u bolnicu da mu izvrše kontrolu. Osoblje bolnice je bilo u šoku. Ustanovili su da se potpuno izlečio. Za nekoliko dana, kada budem otišao opet da radim, imam narudžbine da ponesem čajeve za osamnaest osoba. Ako se čajevi pokažu uspešni kod svih osamnaestoro bolesnika kao što su se pokazali kod ova dva, onda mi je Saša, i on je poreklom iz Rusije a ja kod njega radim, rekao da ćemo u Nemačkoj patentirati ove čajeve i da ćemo ih regularno prodavati po celom svetu. Verujte mi da je to bila želja moga đeda i ja ću se potruditi svim silama da je ostvarim. Zamislite samo koliko ima bolesnih ljudi od raka? Možete li zamisliti njihovu sreću kada saznaju da se mogu izlečiti od te opake bolesti!“– govorio je Miki pun ushićenja. Njegova radost nije bila zbog novca koji će zaraditi na taj način. Radovao se sreći tih ljudi koji će se izlečiti. „Ja znam da će se sve to ostvariti, mada sam svestan ogromne opasnosti koja mi preti. Predosećam, ali još ne mogu tačno odrediti šta je to.“
Završio je i Markovu masažu. Kada je mene masirao, njih dvojica su izašla na terasu. Odmah posle mene je došla jedna žena a posle nje neki čovek. Dok je njih masirao, nas troje smo se dogovorili da pređemo kod njega da spavamo. Imaćemo par sati da postavimo kamere i bubice da bismo mogli u svakom trenutku i u celoj prostoriji da ga pratimo. Inače, mogli smo najiskrenije da kažemo da su njegove masaže nešto najprijatnije za ljudski organizam, ali smo se isto složili da još ni jednom rečju nismo dotakli temu o toj tajni famoznog razvijanja mozga. Miki je završio masažu čoveka koji je došao, a onda smo se sa njim dogovorili da ostajemo da spavamo kod njega i da ćemo postaviti kamere i ozvučenja. On je pristao – poći će kući da ruča, posle ručka ima da izmasira još jednu ženu a onda počinjemo našu priču. Dok je on bio odsutan, brzo smo postavljali kamere i ozvučenja, proveravajući njihovo funkcionisanje. Bili smo zadovoljni.
5
Popodne, Miki otpoče svoju priču: „Ispričaću vam sve ono čega se sećam i sve što mi je đedo ispričao. Normalno, neke tajne moraju ostati tajne, ali ću ispričati sve ostalo što mogu.
Kažu da je neki đedov pra, pra, pra deda u njegovom plemenu prvi osetio da može rukama da pomaže ljudima. Kažu da je imao fantastične moći. I još kažu da je on prvi na svetu uspeo da otvori način razvijanja mozga do neslućenih mogućnosti. Nije bio pismen kao što i drugi nisu bili u to vreme. Onda su se tajne po nekoliko stotina i hiljada puta prepričavale Izabraniku